Михајло Пупин
Рани живот
Михајло Пупин рођен је 4 октобра 1857. године у селу Идвору, у Банату, где је његов отац Коста живео као ратар. Пупинова мајка, Пијада, била је необично бистра жена, иако није знала ни да чита нити да пише, ипак је много ценила науку о којој је често говорила своме мезимцу. Мали Михајло је био бистар дечак. По завршетку основне школе, пошао је у гимназију у Панчеву, где је завршио четири разреда, 1872. године. Тада је морао напустити гимназију из политичких разлога. Наиме, Пупин је суделовао у дочеку Светозара Милетића, вође војвођанских Срба у Аустроугарској, и том приликом са осталим омладинцима на прослави мајског дана изгазио је аустроугарску заставу.
По препоруци панчевачког проте Живковића, Пупин је пошао у Праг да настави средњу школу. Када му је следеће године умро отац, одлучио је да се сам издржава, како не би био на терету својој мајци, која је остала у селу са своје две кћери. Као петнаестогодишњи дечак Пупин је, 12 марта 1874. године, паробродом пошао из Хамбурга у Америку. После четрнаестодневног путовања стигао је у Њујорк. За овог младог усељеника, који није знао енглески, настали су тешки дани. Прво је радио пољске послове на неким имањима, а затим се у јуну исте године вратио у Њујорк. Ту ради сваковрсне послове: истоварује робу са бродова, уноси угаљ у подруме, или чисти снег испред кућа. И поред напорног рада, Пупин је свакодневно посећивао библиотеку у Купер Јунији.
Боравак у Немачкој и Америци
Средином априла 1875. године одлази на једно пољско добро у Дејтон, али се одавде поново враћа у Њујорк, где ради у једној фабрици бисквита. Истовремено је почео да похађа предавања на Куперовој вечерној школи и имао је више времена и средстава да се бави науком. Напустивши фабрику, ступио је у завод једног лекара који је вршио лечења водом. Овај га је препоручио своме пријатељу професору Вебстеру, који је поучавао ученике из латинског и грчког језика.
Крајем септембра 1879. Пупин се пријавио за пријемни испит на Колумбија колеџ. Пошто га је положио био је ослобођен плаћања школарине. Кpajeм школске rодине добио је две награде за постигнут успех из грчког језика и математике, Идyћe године зарађивао је подучавајући своје слабе другове и тако је могао лакше да се издржава. После завршене четврте године на Колумбија колеџу добио јe стипендију да настави студије из природних наука у Кембриџу, у Енглеској.
Сада је Пупин после девет година пошао у Европу као амерички грађанин. Пре почетка школске године распуст је провео у у своме родном месту Идвору. На Универзитету у Кембриџу са лакоћом је пратио предавања из математике професора Стокса и лорда Рејлија, сналазио се добро и у Мексвеловој теорији о електрицитету. Једино се са тешкоћама сналазио у физичком лабораторијуму. Као одличном студенту, додељена му је стипендија из задужбине Џона Тиндала да студира физику у Немачкој. Тако Пупин послето после осамнаест месеци проведених у Кембриџу одлази у Берлин, у октобру 1885. Пред одлазак у Берлин посетио је своје родно место Идвор.
У Берлину је Пупнн слушао славног физичара Хелмхолца. Напустинши Берлин одлази у Њујорк за наставника математике и физике одељења за електротехнику на Колумбија универзитету.
Научни радови и проналасци
У пролеће 1890. године Пупин је завршио своју докторску дисертацију „Осмотички притисак и његов однос према слободној енергији”, а следеће године положио је докторат на Берлинском универзитету.
Године 1892. унапредован је за помоћног професора механике на Колумбија универзитету, а од 1901.постао је редован професор електрлмеханике. Академски рад Пупин је започео у сиромашном лабораторијуму. Но већ 1894. године објавио је проналазак електричне резонанције. Помоћу својих електричних резонатора успешно је анализирао сложене периодичне струје.
Године 1896. Пупин је пронашао начин на који се може вршити брзо фотографисање помоћу Рендгенових зракова везом Едисоновог флуоресцентног застора са фотографском плочом. После тога открио је тзв. секундарне Х-зраке, тј, појаву да свако тело на које падају Рендгенови зраци из себе зрачи те исте зраке.
Исте године Пупин се разболео од запаљења плућа. Болест је преболео, али је његова жена, која се такође разболела од исте болести, после неколико дана умрnа. Скрхан душевно овом несрећом, а и телесно ослабљен после тешке болести, отишао је на једноrодишњи одмор у Норфолк, где је купио једно имање.
После, опоравка Пупин је почео да проучава проблем телеграфског и телефонског преноса преко каблова. Наиме, телефонски разговор није се могао пренети у довољној јачини и разговетно на дужим линијама. Тај проблем у потпуности је решио и технички поступак патентирао 1900. године. Овај технички поступак, познат под именом „пупинизаиија“ , састоји се у томе што се на извесним раздаљинама постављају подесни индуктивни калемови, „Пупипинови калемови“ , код телефонских линија на стубовима ови калемави постављају се на раздаљинама од 4-5 миља, а код каблова на раздаљини од 1-2 миље.
Овај проналазак донео је Пупину не само славу и почасти неrо и велике приходе, Сем поменутих радова и других проналазака, као и публикација из електротехнике Прафесор Колумбија унивезитета остао је до своје смрти. Умро је 12 марта 1935. године.
Пупин је био и успешан писац. За своје аутобиографско дело "Са пашњака до научeњака" ("From immigrant to inventor"), објављено 1923. године, годину дана касније 1924. године добио је Пулицерову награду.